Većina ljudi planira skroz pogrešno. Ili isplaniraju pogrešne stvari, pa u realnoj situaciji
se desi nešto deseto a oni nisu spremni na to ili kažu nešto u fazonu “ma to ću usput”.
U gradnji ne postoji usput. To usput ti znači da ćeš svaki put plaćati iznova sve dok
nisi zadovoljan umesto jednom da uradiš kako valja. Zato ću ti u ovom blogu objasniti
kako pravilno da planiraš i konkretne korake koje možeš da primeniš već danas.
Prvo život pa onda izgled
Najveća greška koju ljudi prave je što prvo razmišljaju kako će kuća da izgleda, pa tek
onda kako će se u njoj živeti. To je greška koja te posle prati dokle god si u toj kući.
Dese ti se neke banalne stvari a da provališ tek kad se useliš, tipa da ti je kuhinja
pored dečije sobe da ne mogu da spavaju, da kačiš stalno o neke ćoškove, da
napraviš dnevnu sobu samo za goste da ti ne možeš tu da se odmoriš ko čovek i tako
dalje.
Niko nije lud druže da to isplanira namerno, te stvari se dese jer ljudi ne isplaniraju
kako treba.
Dakle moj konkretan savet je da kao prvi korak uzmeš i opišeš tačno kako živiš.
Koliko ti treba prostora za odmor, da li imaš decu, koliko dece, koliko imaju godina, da
li ćeš često dovoditi neko društvo, da li će ćeš u istoj toj kući i da imaš radnu zonu i
tako dalje…
Znači bukvalno opišeš svoj život od početka do kraja. E kad to uradiš, onda možeš
da predješ na biranje placa i poziciju same kuće na placu.
Pozicija kuće na placu
Ovo je druga najvažnija odluka jer kad se ovde odlučiš, nema popravke.
Gde posadiš kuću na placu, od toga zavisi tvoja privatnost, kolko svetla ulazi u sobe, i
da li ćeš uživati u kafi na terasi popodne ili ćeš sedeti kao na roštilju. Strane sveta ti
diktiraju temperaturu i svetlost.
Ako želiš da leti popodne sediš u svežini, izlaz iz dnevnog boravka i terasu okreni ka
istoku ili severoistoku.
Jugoistočna strana je sunčana i vrela ceo dan, i beton na terasi sa te strane zna da
bude toliko vreo da na njemu ne možeš bosim nogama da staneš bukvalno.
Ako ti je ulica na zapadnoj strani, to je idealno, jer onda kuću guraš ka ulici, a
dvorište ostaje pozadi, prirodno u hladu same kuće popodne, i tu imaš mir.
Pre nego što bilo šta crtaš, moraš da izvadiš informaciju o lokaciji, jer taj papir ti
tačno kaže kolko moraš da se udaljiš od komšijskih parcela i od ulice. Te neke stvari o
papirima i dozvolama i uopšte o stvarima o kojima pričam ja objašnjavam najbitnije
kroz moju e-mail listu, za to možeš da se prijaviš klikom ovde ako te zanima.
Isto tako, zakon kaže da na zidovima koji su blizu komšije, recimo na metar rastojanja,
ne smeš da praviš velike prozore. Zato se na te strane obično turaju garaže, kupatila
ili ostave, prostorije kojima ne treba puno svetla, ali koje čuvaju tvoju privatnost i
privatnost komšije.
Vodi računa i da otvore ne postaviš tako da gledaš direktno u komšijin prozor, jer
to niko ne voli, ni ti ni on.
Ovo nije neki savet vezan za gradjevinu, ovo je više neko moje mišljenje. Razmisli
odakle prilaziš kući, jer strana koju prvi vidiš kad se vraćaš kući treba da bude lepša,
sa više prozora, a ne da svaki dan prvo gledaš u prazan zid i komšijsku ogradu.
Ne zaboravi ni na logistiku, prilaz kolima do garaže, mesto za septičku jamu, šahtu za
vodu, i ako se greješ na drva, prilaz za ogrev, da ne nosiš drva preko celog dvorišta
svaki put.
Najbolje planiranje počinje još dok kupuješ plac, zato kada gledaš plac posebno
obrati pažnju kako su komšije postavile svoje kuće.
Šta je zoniranje i zašto je važno
Zoniranje je, narodski rečeno, pravljenje reda, ko gde galami, ko gde ćuti, a ko gde
radi. Bez ovoga, kuća ti je samo gomila soba zalepljenih jedna uz drugu, a ne dom
koji funkcioniše kako treba.
Kuću ne delimo po sobama, nego po zonama i te zone moraju biti jasno
razgraničene.
Prva je dnevna zona, tu spada ulaz, dnevni boravak, trpezarija i kuhinja, to je srce
kuće gde se prima buka, gosti i sva akcija.
Druga je noćna zona, spavaće i dečije sobe, i tu buka iz dnevne zone ne sme da
dopre, jer niko ne treba da sluša televizor dok pokušava da zaspi.
Treća je servisna zona, kupatila, vešernica, ostava, tehnička soba, to su prostorije
koje rade svoj posao u pozadini i ne treba da upadaju u oči niti da budu u prvom
planu.
Najčešće greške koje te nerviraju ceo život su tipa kupatilo čija vrata gledaju pravo u
trpezariju ili dnevnu sobu, to je katastrofa i estetski i praktično.
Zatim, ulaz koji ide direktno u dnevnu sobu bez hodnika, tako da svaki put kad
otvoriš vrata unosiš hladnoću, buku i blato pravo tamo gde odmaraš. Spavaća soba
koja deli zid sa dnevnim boravkom gde je televizor, to ti garantuje da niko neće
zaspati dok se film ne završi.
Kod sprata je ovo prirodnije, dole je život, dnevna zona, gore je mir, noćna zona, i sve
samo po sebi funkcioniše
Kod prizemne kuće je teže, tu moraš da koristiš hodnike kao brane za zvuk, da odvojiš
spavaći blok od kuhinje i dnevnog boravka.
Kad gledaš svoj plan, postavi sebi par pitanja:
- da li gost koji ide u toalet mora da prođe kroz tvoju spavaću zonu?
- da li pranje sudova u kuhinji budi decu?
- da li iz kuhinje imaš brz pristup ostavi bez da kružiš oko celog stola?
- da li je ulazni hodnik dovoljno veliki da se dvoje ljudi izuju a da ne uđu odma u
- dnevni boravak?
I misli na budućnost, mala deca traže blizinu roditelja, tinejdžeri traže izolaciju, radna
soba ne sme biti u trpezariji ako hoćeš da nešto uradiš, a razmisli i da li u prizemlju
imaš bar jednu sobu koja može da postane spavaća kad ti stepenice jednog dana
budu teške.
Projektni zadatak, ključ sporazumevanja tebe i
arhitekte
Projektni zadatak je temelj svake dobre kuće, i iako ga obično praviš zajedno sa
arhitektom, najbolje je da ga sastaviš prvo sam, da ne zavisiš od toga da li te je on
dobro razumeo ili nije.
To je dokument koji služi kao oči tvom projektantu, on mu otvara put da nacrta baš
ono što si ti zamislio, a ne ono što on misli da bi ti se svidelo.
Projektni zadatak nije nešto stručno, nije nešto za šta ti treba neka diploma, to je
običan papir ili fajl na kompjuteru gde popišeš sve svoje želje vezane za budući
dom.
Ja sam u Gradi KoJa zajednici napravio i check listu za projektni zadatak koju samo
popuniš i dobiješ gotov projektni zadatak na izvolte.
Za ceo proces planiranja ima preko 70 videa i sveukupno 190 videa sa ostalim
lekcijama, kalkulator za izračunavanje budžeta i po meni najjača stvar od svega, u
slučaju da negde zabodeš, imaš chat kanal i napišeš gde je zapelo i dobiješ
odgovor dal od mene, dal od nekog stručnjaka, arhitekte, geometra, inženjera…
Ako te zanima više o zajednici to možeš da pogledaš klikom ovde. Da ti napomenem
samo da zajednica nije još uvek zvanično otvorena, al čim se otvori ja ti javljam.
A opet ima i druga opcija da sastaviš projektni zadatak od nule na svoj način, to
možeš da uradiš ovako.
Opiši kako želiš da se osećaš u prostoru, kakav pogled želiš da imaš kroz prozor, kako
izgleda tvoj idealan dan u toj kući od jutra do večeri.
Najbolje je da ovaj dokument pišeš postepeno, čim čuješ nešto što ti se svidi, recimo
o kuhinji ili kupatilu ili dvorištu, odma to zapiši, dok je sveže, jer posle zaboraviš.
Podeli dokument po prostorijama, dvorište, kuhinja, dnevna soba, i ispod svakog
naslova napiši par rečenica sa detaljima. Za dvorište, na primer, napiši pasus o ogradi,
kolka je visina i od kog materijala, o tremu, o bazenu ako ga planiraš.
Sam tekst obično nije dovoljan, zato projektni zadatak dopuni i vizuelnim
materijalom.
Napismeno mu kažeš funkciju, šta hoćeš i zašto, a vizuelno, recimo preko Pinterest
mood board-a, mu pokažeš koji stil i estetiku voliš. Možeš i preko nečeg drugog nije
toliko važno nego sam spomenuo ovo jer je meni nekako najjednostavnije.
Sa ova dva dokumenta zajedno, brže dolaziš do idejnog rešenja, sa manje grešaka i
bez ljutnje na arhitektu zato što to nije ono što si hteo.
Ne postoji stroga forma za to, bitno je da pišeš stavku po stavku, detaljno, od fasade i
balkona pa do tehničkih prostorija i garderobera.
Cilj nije da postaneš stručnjak za arhitekturu, cilj je da te arhitekta dobro razume
šta želiš da bi dobio kuću kakvu stvarno želiš.
