Svaki drugi dan mi u porukama stigne: "Jao Kojo pomagaj kako da se rešim vlage” ili “Ee brate šta da radim vezano za kondenzaciju”. I tu malo kad uđem u priču sa čovekom, skapiram da on zapravo misli na vlagu a ne na kondenzaciju, ili obrnuto. I tu nastaje najveći problem, jer vlaga i kondenzacija su dve apsolutno različite stvari.
Dok ne znaš da li imaš problem sa vlagom ili sa kondenzacijom, ne možeš ništa da rešiš. Zato ti sad ovde pišem, bez uvijanja, bez neke dosadne teorije, samo ono najbitnije.
Šta je to kondenzacija?
Kondenz nastaje unutra. Vodena para se stvara u kući: kuvanje bez ventilacije, sušenje veša u zatvorenom prostoru, tuširanje. A i mi sami ko ljudi, proizvodimo vodenu paru samo time što dišemo. Postoji istraživanje da četiri osobe u kući proizvedu oko 8 litara vlage za 24 sata. To je ogromno.
Ta para mora negde da ode. Ako nema kuda, ona traži najhladniju površinu u prostoriji i lepi se za nju. Za zid, za plafon, za staklo. Tu se onda vremenom razviju mikroorganizmi i pojavi se ono što svi zovemo buđ.
Evo detalja koji većina ne zna: kondenz imaš i leti. Isti onaj koji imaš i zimi. Samo ga ne vidiš, zato što leti zidovi nisu hladni, mikroorganizmi se ne razvijaju i nema crnila. Mi to i ne bismo primetili da se ne pojavljuje buđ.
Kondenz nije bolest zida. Kondenz je posledica hladne površine i pare koja nema izlaz.
Šta je vlaga i koje vrste postoje?
Vlaga je sasvim druga priča. Tu voda ulazi u konstrukciju. To delimo na 3 kategorije:
Kapilarna: vuče iz temelja naviše
Prokišnjavanje: sa krova ili sa fasade
Prodiranje: podrumi, terase, spoljne stepenice
Zašto uopšte nastaje? Uglavnom zbog istih stvari:
- loše planiranje ili nikakvo planiranje (kreće se sa zidanjem, pa jedan predlog ovde, drugi onde, i posle niko ne zna gde smo)
- loša hidroizolacija ili je nema
- nema hidroprekida između temelja i zida
- toplotni mostovi
- nekvalitetan materijal na pogrešnom mestu (u Vojvodini ima kuća gde su i temelji rađeni ciglom: cigla je higroskopna, pije vodu, nije predviđena da bude osnova kuće)
- curenje iz cevi, sa krova
- visok nivo podzemnih voda i podvodno zemljište
Kako da prepoznaš da li imaš vlagu ili kondenzaciju?
E sad je vreme da razrešimo sve zabune
Verovatno je kapilarna vlaga ako:
- ide od poda naviše, u ravnoj liniji, kao da je neko prevukao lenjirom
- kreč se kruni, malter otpada, parket buđa pri krajevima zidova
- pojavljuje se i leti i zimi, nezavisno od toga da li grejaš
- kad prefarbaš, kroz mesec-dva se vrati na isto mesto
Verovatno je kondenz ako:
- crnilo je gore, po ćoškovima, iznad prozora, po plafonu, iza ormara, iza kreveta
- pojavljuje se zimi kad se greje, a leti nestane
- prozori se magle ujutru i uveče
- pojavilo se tek pošto se stave stiropor i PVC stolarija (o tome imam poseban tekst, to je najčešća priča koju čujem)
Verovatno je prokišnjavanje ako:
- fleka je lokalna i vezana za kišu
- nalazi se ispod krova, uz odžak, u uglu potkrovlja
- posle jake kiše se proširi, pa se osuši
Verovatno je prodiranje ako:
- to je podrum, ili zid uz terasu, ili zid uz spoljne stepenice
- vidi se posle kiše
- ima soli na zidu, onako beličasto, i zid se pod prstom kruni
I sad ono najvažnije: možeš da imaš i dva problema odjednom. Kad imaš kapilarnu vlagu, automatski dobijaš i kondenz: jer greješ prostoriju u kojoj su zidovi mokri, to isparava, lepi se po plafonima i prozorima. Zato se ljudi i zbune.
Kako se rešava kondenzacija u kući?
Pošto kondenz nastaje unutra, i rešava se iznutra. Suština je jednostavna: ta para mora negde da izađe, i zid ne sme da bude leden.
Prva stvar je ventilacija. Aspirator kad se kuva, ventilator u kupatilu, i to tako da radi za vreme tuširanja, a ne posle. Reći ćeš kako se pre živelo? Pa tako što pre nije bilo stiropora ni PVC stolarije, vazduh je šetao na sve strane. Gubili smo temperaturu, ali nismo imali buđ. Danas ne može i jedno i drugo.
Druga stvar je da luftiraš pametno, ne stalno. Kad zimi otvoriš prozor, hladan vazduh ulazi unutra a napolje ne izlazi skoro ništa. Zato luftiraj kratko, i to ujutru dok je kuća još hladna, kad je razlika sa spoljnom temperaturom najmanja. Prozor na kipu po ceo dan ti samo ledi zid iznad njega, zato u kupatilima baš tu i pocrni.
I treća, greji celu kuću. Ako greješ jednu sobu a susednu ne, taj spojni zid ti se ponaša kao spoljni. Onda se desi ono što ljude najviše zbuni: buđ nije u sobi koju greješ, nego baš u onoj koju ne greješ.
Kapilarna vlaga u zidovima i kako se rešava?
Kapilarna vlaga je ona koja vuče iz temelja naviše. Voda iz zemlje se kroz temelj penje u zid, bukvalno kao sok kroz slamčicu. Što su pore u materijalu manje, to se više penje. Ako je temelj od cigle, tu se voda penje uzbrdo bez problema; zna da se popne i do dva metra. Nastaje zato što nema hidroprekida, nema preseka između temelja i zida gore.
E sad što se tiče rešenja za kapilarnu vlagu, to zavisi od toga da li gradiš ili već imaš gotovu kuću.
Ako gradiš, sve se svodi na hidroprekid. Kad se uradi temeljna ploča, pre zidanja ide bitulit preko cele ploče i trake kondora tamo gde dolaze zidovi. I moj savet koji nije popularan: uradi hidroprekid i na nosećim stubovima. Mene je to sve koštalo nekih deset hiljada dinara.
Ako je kuća gotova, radi se presecanje. Dođu ljudi sa motornim testerama, preseku zid u krug i ubace izolaciju. Kod starih kuća od cigle radi savršeno, kod kuća sa stubovima je mnogo teže. I posle presecanja se ne sme žuriti: malter se obije do bloka i zid se ostavlja da se suši, ako treba i dva meseca.
A sad ono što NE valja, a nudi ti se najčešće: da se preko vlažnog zida zalepi stirodur, lepak i mrežica. To sam sebi uradio u Valjevu i dan danas se ta vlaga ne vidi. Ne vidi se, ali je u zidu sto posto. To je magareća usluga, isto ko i masna boja. Rešio si da se ne vidi, nisi rešio da je nema.
Mislim vidi, ima sad tu gomila, kako nekih fora tako i rešenja, jer je stvar i da ne žele svi ljudi isto, evo ja bi sad samo o kapilarnoj vlagi mogao da pišem do sutra, al onda bi ovaj blog imao 20 strana sigurno.
Zato sam kod sebe u zajednici objavio ceo webinar od 3 sata o svim vrstama vlage i kondenzacije. Sve u detalj, jedno za drugim, svako rešenje koje smo testirali i ja i ljudi koji su bili na webinaru.
I nije to sad neka stvar koju radimo jednom u nikad, svake nedelje radimo live na razne teme iz gradnje, tako da je idealno ako možeš da budeš tu dok traje webinar, i onda me pitaš šta god te zanima pa zajedno o tome popričamo. A i ako ipak ne možeš da stigneš, nije neka frka, svi webinari se čuvaju pa pogledaš kad stigneš.
Ali da ne bude sad „vidi ga opet ovaj što sve zna". Zajednicu nisam otvorio sam, pored mene su stručnjaci i inženjeri iz raznih oblasti građevine. Ako sam nešto propustio ili ti se desio problem za koji misliš da samo tebe može da snađe, odeš u čet kanal i pitaš. Dal ja, dal neko od njih ti odgovara čim vidi.
A ako ti treba i nešto na brzinu, kao član dobiješ i pristup sajtu, gde te čeka AI Koja koji drži preko 190 video lekcija iz zajednice u malom prstu, dostupan 24/7. Ti pitaš, on odgovara ko iz topa.
Ostavljam ti link, samo klikneš ovde pa tu možeš da vidiš u detalj šta te sve tamo čeka a mi idemo dalje.
Prokišnjavanje krova: gde voda najčešće ulazi
Najčešće pitanje koje dobijam: "Krov mi nije podaščan, mogu li samo da zategnem krovnu foliju po rogovima?" Možeš, ali ta folija vremenom, od temperature, popusti. I kad popusti, malo jači vetar naduva vodu ispod crepa i ide ti dole u potkrovlje, u izolaciju. Bolje je podaščati, pa makar i tanjom OSB pločom 15 mm ili više i tek na to krovnu foliju.
I obrnuto ne radi: da se sa unutrašnje strane, po rogovima i ispod crepa, oblaže krovnom folijom. Čim se ne poštuje redosled, prokišnjava. Kod novogradnje je lako ispoštovati ako fali para za OSB, sačeka se mesec dana. Kod starog objekta je haos: skidaš sav crep na zemlju, ravnaš rogove (obično su iskrivljeni), pa daščanje, pa nova folija, pa sve nazad. Sanacija je deset puta skuplja od kvalitetne gradnje.
Ravni krovovi. Zovu se ravni, ali nikad nisu ravni. Treba da imaju pad od 1 do 1,5% i vodu treba da odvedu što brže u odvode i oluke. Najčešći problem nije ni hidroizolacija nego su odvodi previsoki ili su padovi loši. Čim voda negde stoji, ona počne da traži put. Naći će najmanju iglicu i proći.
Limarski radovi. Ubedljivo najveća greška kod nas su opšivke oko odžaka. Tu najčešće prolazi voda. Spoj između zida odžaka i lima na kraju ostaje vidljiv i mora da se silikonira a silikon vremenom izgori na suncu, izgubi elastičnost i stvrdne se. Lim se od toplote i hladnoće širi i skuplja, odvoji silikon od zida, i tu prolazi voda.
Zato: oluci se čiste jednom godišnje, obavezno pred zimu, kad opadne list. Kad se već penješ gore, proveri i silikon oko odžaka. Ako treba, skalperom se istruže stari i nanese novi. To možeš i sam, ne treba ti majstor za to.
Vetar lajsna. Ja sam mislio da je to opšte poznato, dok ljudi nisu počeli da mi šalju slike kuća bez nje. Bez vetar lajsne bočni vetar podiže krov i uduvava vodu unutra, i trune ti prvi rog a on visi u vazduhu i najbitniji je. Obavezna stvar.
Vlaga sa terase i stepenica: zašto ulazi u kuću
Kod spoljnih stepenica koje nemaju termoprekid i hidroizolaciju, kiša prođe kroz fuge između pločica, uđe u beton i vlaga ti se uvlači u kuću.
Dobijao sam slike gde se unutra na zidu vidi koliko kuća ima stepenika. Bukvalno se ocrta.
Kad je ploča terase u istoj ravni sa unutrašnjom pločom i nema termoprekida ispod stolarije to je onaj klasičan slučaj: "Samo mi balkonska vrata rose, samo ona prave problem." Pa da. Hladnoća ulazi ispod praga, vlaga isparava, penje se na prozor i lepi se, jer je staklo najhladnije. Pa onda buđ po špaletnama.
Rešenje kod postojeće terase: obloži se stirodurom, minimalno 2–3 cm, i to sa svih strana: i odozgo, i bočno po čelu, i odozdo koliko može. Tek onda ide košuljica, pa keramika. Kod balkonskih vrata košuljica se preseče izolacijom, tako da nema nikakvog spoja betona spolja i unutra.
Podrumi su priča za sebe i tu je uzrok skoro uvek isti: hidroizolacije nema ili je loše urađena, ili je nivo podzemnih voda visok pa hidro pritisak nađe najmanju rupicu i prođe.
Zašto ti se vlaga vraća iako si "sve rešio"
Ovo je, po meni, ono najvažnije u celom blogu.
Jako često se dešava da ljudi ne znaju koji im je konkretno problem. Reše jedan sasvim ispravno, sve kako treba i vlaga se posle nekog vremena vrati.
A oni u stvari imaju još jedan problem, samo za njega nisu znali. Pa onda misle da su prvi problem loše rešili, pa ga rade ponovo. Terasu prepravljaju deset puta, ubiju se od posla, a ono i dalje izlazi jer onaj drugi uzrok i dalje stoji i vreba.
Zato moj neki konkretan savet, imaš gore listu, prođeš sve od A do Š i zapišeš koji sve, tako da kažem, simptomi postoje, i onda vidiš dal imaš jedan ili više problema. Da bi znao gde su sve greške mogle da se naprave, i da isključuješ jednu po jednu.
Ako otkloniš jedan uzrok pa se vrati, možda imaš još jedan. Otkloniš i njega, pa možda i treći. Sve je rešivo.
Samo nema magičnog proizvoda koji se namaže i gotovo. Toga nema. Da ga ima, verovatno bih bolje prošao da ga prodajem.
Kako se uklanja buđ sa zida?
Kad rešiš uzrok, ostaje ti crn zid. Njega treba fizički skinuti i oprati. Buđ se ne kreči preko, jer izbije nazad kroz boju. Prvo se skine, pa se tek onda farba. Sredstva i prskalice protiv buđi jesu dobra za ono za šta služe skinuće ti buđ. Ali buđ je posledica. Uzrok posle toga i dalje stoji i vreba, i vraća se.
Isto važi i za one termopremaze i „grejuće" farbe. Ozbiljne firme ih prave, ne kažem da je prevara, ali moja logika to nikako ne prima da premaz od milimetar-dva debljine radi termoizolaciju. Daj bože da uopšte ima milimetar kad se nanese na zid.
BONUS: Vlaga iz kupatila izbija u susednu sobu
Dobio sam ovo pitanje preko maila baš pre neki dan pa reko biće korisnije da objavim ovako nego samo kroz mejl listu. Ako nisi još uvek na mejl listi, imaš da klikneš ovde i štikliraš šta te zanima i prijaviš se besplatno. Onda ti pored blogova svake nedelje pišem i mejlove, i onda tu obrađujem neke teme iz gradnje koje ne delim baš javno. Da ne dužim sad previše, da pređemo na stvar.
Tuširaš se, a vlaga izbija na zidu susedne sobe.
Iskreno, znam da zvuči loše ali tako je kako je, najsigurnije je rušiti kupatilo, odraditi hidroizolaciju kako treba i vratiti pločice.
Ali pre nego što to uradiš, postoji jedna jeftina varijanta koju vredi probati:
Impregnacija fuga. Ceresit CT 10 ili nešto slično (ima i Sika).
To se koristi i za kamen, da ne upija fleke. Nevidljivo je, ne menja ni strukturu ni boju. Premažeš fuge u dva sloja, pustiš da se prvi osuši pa drugi, i vidiš šta se dešava. Ako su fuge propusne, ima šanse da rešiš stvar bez rušenja.
Ako ne upali: nema, mora da se skidaju pločice, sve da se osuši, izmalteriše, pa da se rade hidroizolacija i ugaone trake na spoju zida i poda (tu se spajaju dva materijala i tu najčešće puca).
