U ovom blogu ću te sprovesti kroz nekoliko stavki kako da enterijer opremiš što bolje, a da platiš što manje, takođe ću proći i kroz neke prosečne cene po kvadratu za ovu godinu, iz iskustva arhitekti sa kojima ja lično radim.
Ali pre nego što krenemo, hoću da znaš jednu stvar. Ti za bilo šta u gradnji ne štediš tako što kupuješ jeftinije ili se odričeš nekih stvari do kojih ti je stalo.
Štediš tako što dobro planiraš i dobro raspoređuješ novac. E sada, idemo korak po korak, gde ću ti detaljno objasniti kako planiraš, kako raspoređuješ budžet, gde uzmeš jeftinije a gde nema pregovaranja o ceni.
Planiraj i kad nije sve sređeno
Ovde sad nije poenta da ti razmišljaš o nekim slikama enterijera što vidiš na Instagramu i Pinterestu, kako će sve to da izgleda, da je sve onako skockano i tako dalje…
Mnogo je bolje i praktičnije, da sagledaš kako živiš sada i kad nije baš sve pod konac. Znači kao što ti sada u kući verovatno nije sve skroz sređeno, to ćeš da opišeš arhitekti, i arhitekta onda može bukvalno da tvoj stil života ubaci u taj novi enterijer.
Lupam, gde obično ostavljaš ključeve čim uđeš, gde su oni papiri što ti trebaju jednom godišnje al pokidaš živce da ih nađeš, šta ti stalno stoji na stolu a da mu tu nije mesto.
Nije fora druže da to sve izgleda lepo samo kada je sve sređeno. To brate realno uzmi bilo koju sobu, sredi je i izgledaće duplo skuplje kad se sredi sve.
Fora je da to dobro izgleda i tokom normalnog života, a realno nećeš sad svaku sitnicu uvek da držiš na svom mestu.
E sad, da dobiješ neku ideju na šta mislim, ja sam ovde izdvojio par pitanja na koja kad odgovoriš, dobićeš jednu kompletnu sliku trenutnog enterijera, koju kad pokažeš arhitekti biće mnogo lakše da se razumete i da dobiješ ono što ti stvarno treba.
Znači, sada ideš po kući i postavljaš pitanja jedno po jedno.
Idi u hodnik, i stani na vrata, i gledaj gde ti šta stoji:
- Gde stoje ključevi, jakne, gostinske papuče i dokumenta?
- Kad otvoriš ormar: stoji li ti zimska garderoba tu i tokom leta?
- Gde su koferi i koliko ih uopšte imaš?
- Pogledaj šipke. Imaš li više dugog ili kratkog kačenja?
U kuhinji treba realno da sagledaš:
- Koliko aparata ti trenutno stoji na radnoj ploči, a koristi se jednom mesečno?
- Gde su šerpe koje vadiš za slavu i praznike, jednom godišnje, a gde one za svaki dan?
- I najiskrenije pitanje od svih: da li stvarno kuvaš svaki dan, ili tokom radne nedelje uglavnom naručuješ?
I sad one stvari koje stalno zaboravljaš:
- Gde stoje punjači?
- Gde lekovi?
- Gde dokumenta, garancije i fascikle?
- Gde stvari vezane za posao?
- Hobiji: gde su knjige, instrumenti, oprema za trening, oprema za kampovanje, skijaška oprema?
I sad ono na šta većina ljudi ne obraća pažnju, a baš ove navike i te stvarčice koje ostavljaš, a nemaju mesto ti defi nišu kako izgleda enterijer i kad nije baš sve pod konac:
- Šta ti trenutno stoji na trpezarijskom stolu?
- Šta na stolici pored kreveta?
- Šta stalno prebacuješ iz prostorije u prostoriju?
Ja sam slična pitanja napisao i za tvoj prvi sastanak sa arhitektom, da se već na prvom sastanku što bolje razumete. Ta pitanja su malo drugačija. Tu je fora da što više opišeš svoj stil života i životne navike, neke želje, kako tebe tako i tvojih ukućana. Ta pitanja takođe možeš a vidiš klikom ovde. Pitanja se nalaze na samom početku bloga.
Realni troškovi i raspored budžeta
Da odmah raščistimo: cilj nije da sad dobiješ tačnu cifru. Cilj je da dobiješ neku širinu i da vidiš koje sve kategorije postoje, jer čim ih znaš, prestaješ da kupuješ impulsivno. A impulsivna kupovina je ono što ti pojede budžet na samom početku.
Kategorije koje čine jedan projekat:
- elektro-prepravke i montaža (premeštanje izvoda za rasvetu, utičnice iza TV-a, pa kasnije kačenje lustera, povezivanje aparata, kačenje TV-a)
- moleraj i radovi: tapete, lajsne, paneli, i tu plaćaš i ruke i materijal
- rasveta, i to u dve stavke: tehnička (ona koja stvarno osvetljava prostor, tu ne štediš) i dekorativna (nju gledaj kao na garderobu bukvalno, jer isti efekat dobiješ u tri različita budžeta)
- bela tehnika
- pločasti nameštaj: kuhinja, ormari, komode
- komadni nameštaj: trpezarijski sto, klub sto, garnitura, fotelja, krevet, radni sto i stolica
- sudopera, slavina i kupatilska oprema
- sitnice koje se uvek zaborave: držač za toalet papir i peškire, sitna galanterija, tepisi, zavese, nameštaj za terasu
E sad da prođemo neke prosečne troškove koliko će ti otprilike novca trebati po kvadratu. To je po iskustvu arhitekti sa kojima ja radim neki prosek za ovu godinu.
Novogradnja: 500 do 700 evra po kvadratu. Znači, nije ni najjeftinije, nije ni luksuz, normalno opremljen stan.
Renoviranje je druga priča: 250 do 400 evra po kvadratu, i to samo da dođeš na nulu. Pod „nulom" mislim na stanje kao da si kupio stan u novogradnji.
Pre nego što uopšte počneš da biraš kuhinju, za stan do 80 kvadrata to znači 20.000 do 30.000 evra. Za grube radove i odnošenje šuta, nove gipsane zidove i spuštene plafone, nove elektroinstalacije, nove vodovodne i kanalizacione cevi, moleraj, podove i keramiku.
Opet ti kažem, po statistici ovo su ti neke prosečne cifre. Na ovo je najbolje da gledaš tako da ukoliko nemaš ovu cifru da odvojiš i da uložiš u gradnju ili renoviranje, bolje onda odloži radove na neko vreme. Jer najgora stvar kod gradnje koja može da se desi je da fale pare, e tu druže nema ni prepravke ni ničega, zato bolje strpljen-spašen.
Ono što sam ja uradio da maksimalno olakšam ljudima je da sam ubacio kalkulator za materijal kod mene u zajednici. Znači da ne moraš da nagađaš, posebno kod grubih radova, lepo uneseš kvadraturu i dobiješ odma procenu koliko ti treba kog materijala.
I onda kad znaš kolko novca treba da izdvojiš, a kad si već u grupi, greota da ne iskoristiš popuste od naših sponzora koje imaju članovi zajednice. Ti popusti nekad idu i do 40% zavisi za koje materijale. I onda em si se organizovao em si uštedeo. Ja ti javljam čim se zajednica otvori a da vidiš šta ti sve tamo pripremam samo klikneš ovde.
E sad što se tiče raspodele budžeta, ovo je najprostiji i najbolji način da rasporediš pare a da ne završiš sa kuhinjom sve super a ovamo ostaneš fazon bez televizora.
Zato primenjuješ pravilo 60-25-15. Ovo pravilo znači da:
- 60% ulažeš u ono bez čega ne možeš da useliš: kuhinja, garnitura, ormar, krevet.
- 25% ulažeš u ono što može da sačeka, ali ozbiljno diže kvalitet života: kvalitetan dušek, filter za vodu, robot-usisivač.
- 15% je rezerva za nepredviđeno. I nemoj da te prevari, ovo se itekako troši, samo je pitanje kad.
Skriveni troškovi
I sad ono što najviše boli: kod renoviranja najveći deo para ode na stvari koje na kraju niko ne vidi. Nema tu fotografi je, nema tu ono nešto „vau". Ali baš stvarima koje se ne vide treba posvetiti najviše pažnje, jer fotelju i garnituru kasnije lako zameniš a instalaciju ćeš bogami teško opet da prekopavaš.
Zato, ako ulaziš u renoviranje, uđi sa jakim razlogom: lokacija, kvadratura ili kvalitet gradnje. Ako imaš bar jedan od ta tri, isplati se. Ako nemaš nijedan, dobro razmisli.
Za skrivene cifre evo konkretan primer, recimo zavesa. Ovo najbolje objašnjava zašto se ljudi iznenade. Vidiš sad stavku „zavese" i misliš “pa dobro brate zavese su zavese nema tu šta”.
A ispod te jedne reči krije se tanka zavesa, pa draperija, pa sve to nabrano puta dva zbog nabora na prozoru, pa izlazak i merenje, pa šivenje, pa montaža. I odjednom ta jedna stavka ima sasvim drugu dimenziju. Tako je sa pola spiska.
Nije sad tu bitna zavesa, bitno je da ovo primeniš na sve što kupuješ, da uračunaš u trošak i ono što ta određena stvar nosi sa sobom, da se posle ne iznenadiš.
A sad konkretni troškovi o kojima retko ko razmišlja. Ovo su tri stavke koje se ne pojave ni u jednoj kalkulaciji nego ti se pojave na računu tek kasnije:
- oko 200 € za karton kojim štitiš stan pre radova
- spremanje posle građevinskih radova. Minimalno jednom, vrlo verovatno dvaput
- oko 500 € za vodoinstalatera da dođe i poveže mašine i slavine.
Gde smeš i ne smeš da štediš
Ne mora ceo stan da bude od istog, najskupljeg materijala. Materijal se bira po tome šta ga na toj poziciji čeka:
- Toplota i voda, kuhinja i kupatilo. Tu ide farbani medijapan. Razlog je čisto tehnički: kod farbane ploče nema kant trake, pa nema čemu da se odlepi vremenom.
- Nema ni toplote ni vode. TV komoda, ormar u sobi, komoda u hodniku. Tu slobodno ideš na univer. Univer odavno nije loš materijal, stalno se unapređuje. Jedini kompromis: frontovi od univera ne mogu da imaju kanelure i rebra kao medijapan.
A sad glavna stvar: ne mora ceo element da bude od istog materijala.
U kuhinji i kupatilu obloži frontove medijapanom, uzmi kvalitetniju radnu ploču, a korpuse uradi od univera. Frontovi ih ionako štite od svega spolja. Vizuelno je rezultat identičan, a cifra na papiru je dosta manja. Jedini izuzetak je korpus ispod sudopere i umivaonika, tu traži vodootpornu ploču ili bar aluminijumsko dno.
Isto važi i za ovo ostalo: štof sa oznakom “easy clean” ako imaš malu decu ili naviku da jedeš nešto ispred TV-a, štof otporan na habanje ako imaš mačku, keramika većeg formata jer manje fuga znači manje ribanja.
Ista priča važi i za pod. Ako imaš malu decu ili planiraš, informiši se o LVT-u pre nego što se odma uvatiš za parket. Otporan je na vodu i habanje, podnosi kolica i radi sa podnim grejanjem, ali ne voli direktno sunce.
Posebno kod manjih kvadratura sa otvorenom dnevnom zonom: između kuhinje i dnevnog boravka nemaš prelazne lajsne, ista obloga ide svuda. Tehnologija je toliko odmakla da ima štampi koje stvarno baš dobro izgledaju. Neću sad da ti prosipam priču da je to u rangu parketa, jer realno nije, ali je dosta dobro pa vredi da razmisliš.
Ušteda tu nije toliko u ceni po kvadratu, koliko u tome što nemaš lajsne, održavanje je prostije i ne menjaš pod za pet godina.
Sad kad smo prošli neke stvari gde možeš i da uštediš, ovo je glavna stvar gde ne treba da gledaš cenu. Ljudi su spremni da uzmu najskuplji materijal, a onda traže najjeftinijeg majstora da ga ugradi.
Recimo mnogi ljudi to ne znaju, ali za neke materijale postoji i opcija da pozoveš ovlašćenog majstora. To je majstor koji se dodatno usavršio u radu sa tim materijalom i njega platiš skuplje, ali dobiješ dosta bolje uslove u sklopu garancije.
Zato nemoj nikad da te mrzi da čitaš garancije, jer sama ta neobazrivost nekad može da te košta bespotrebno.
Ako pozoveš u startu lošijeg majstora, uradi ti on jeftinije ali onda dođeš u situaciju da ti sve izađe duplo skuplje jer moraš drugog majstora da zoveš da to prepravlja, onda ode i kvalitet tog materijala jer mora neko ponovo da radi isti posao.
Ovo za majstora ti je najbitnije da zapamtiš, pa sam ti istakao posebno, a ovo su još neke stvari koje sam izdvojio gde se stvarno isplati da daš malo više para jer ti dosta poveća kvalitet života:
- Kvalitetan dušek i jastuk, na to gledaš kao ulaganje u zdravlje a ne u neki tamo nameštaj.
- Dovoljan broj utičnica. Planira se na vreme, jer ona jedna „po projektu" uvek bude malo.
- Slavina sa tušem. Mala doplata, a setićeš je se prvi put kad budeš prao pleh.
- Blackout zavese, ako živiš tamo gde ima puno izvora svetla.
Šta ti zapravo treba
Radnja puna aparata te odvuče za pet minuta bukvalno.
Spisak bele tehnike koji realno možeš da platiš za 3.500–4.000 evra ume da skoči na 10.000 evra čim počneš da otvaraš sve funkcije. Zato stani i zapitaj se realno: treba li ti baš da mašina sama sebe čisti?
Da li ti trebaju sve funkcije na sudo-mašini? Jel ti baš treba AI na frižideru ili može i bez toga da prođe? Pogledaj koja je krajnja razlika između osnovnog i naprednog modela i da li ćeš stvarno to da koristiš.
Recimo zidne obloge su luksuz. Lako odu i do 2.000–3.000 evra, a neće ti popraviti kvalitet života ni približno kao kvalitetan dušek.
Ne moraš da kupuješ sve odmah. Fotelja, podna lampa, dekoracija. To lagano može da sačeka sledeću godinu. Useli se, oseti prostor pa dokupljuj.
U prvoj fazi ulažeš samo u ono što ti je stvarni prioritet. Kasnije kada opremiš ono najbitnije, uvek prvo razmisli da li ti nešto luksuznije stvarno treba, i ako ti stvarno poboljšava kvalitet života ili to samo jako želiš, imaćeš dovoljno novca da izdvojiš i za to.
