Središ kuću, useliš se, prođe neko vreme već se navikneš na novu kuću i sve i onda ti padne ideja: “E sad mogu da smislim šta ću za dvorište”. E pa malo sutra, jer tad je već kasno. Možeš ti tu nešto da iskombinuješ al neće biti to to…
Dvorište se planira zajedno sa kućom i ide u sklopu celog projekta, ali iako ti sve to planiraš zajedno, opet se dvorište planira kroz dosta drugačije faze.
U ovom blogu sada idemo po fazama jednu po jednu, gde ću ti detaljno napisati kako pravilno da isplaniraš dvorište, da i tebi odgovara a i da se uklapa sa kućom.
Šta gledaš na placu pre planiranja?
Kao što ti podnaslov kaže, ne gledaš u početku kako će nešto da izgleda, prvo sagledaš teren, i onda na osnovu terena gledaš koje varijante postoje što se tiče estetike.
E sad, šta gledaš na terenu i bolje pitanje kako? Najlakši i najpraktičniji način za ovo je da jednostavno provedeš neko vreme na placu. Gledaš gde sunce peče u podne, gde je hladovina, odakle duva najjači vetar.
Ovo ti kasnije određuje gde ideš sa živom ogradom ili zidom kao barijerom.
Zatim gledaš zemlju kakva je. Dal je Ilovasta pa zadržava vodu, kad bih sad morao onako ugrubo da ti objasnim, ona ti je nešto ko plastelin. Ili je onako peskovita, kroz koju sve proleti. Od toga dosta zavisi i koje biljke kupuješ i kako gradiš staze.
I najveća greška koje se ljudi sete prekasno je da naprave dvorište, srede sve i onda se tek sete da im treba utičnica ili voda na drugom kraju placa.
Zato dok je još sve raskopano gledaš:
- struju za svetla, kapiju i portafon
- napajanje za robotsku kosačicu, ako je planiraš
- priključak za punjenje električnog auta
Evo jedna fora kako možeš da se osiguraš, ako se setiš kroz godinu, dve, tri da ti ipak treba, da ne moraš da raskopavaš. Uzmeš i postaviš prazne bužir cevi pod zemlju.
I onda ako ti za dve godine zatreba neki kabl, samo ga provučeš kroz cev i nema prekopavanja gotovog travnjaka.
Voda je posebna priča. Moraš tačno da znaš gde se zadržava i da li ti se sliva od komšije, jer najbitnije je da temelji kuće uvek budu suvi. Ovde važi zlatno pravilo od minimalno 2% pada: svaki trotoar, staza ili terasa mora imati toliki pad da voda teče dalje od kuće, nikad ka njoj.
Kako isplanirati dvorište?
Kad se upoznaš sa placem, sledeće što radiš je da sve te analize pretvoriš u konkretan plan. Ovo je faza gde određuješ šta ti treba i šta ćeš imati u dvorištu.
Projektovanje nikad ne počinje crtanjem cveća ili pločica, prvo se crtaju, kako ih ja to zovem, kao "mehurići", odnosno zone na placu.
Gde se sedi, gde se klinci igraju, gde je ostava za alat. Pri tome se pazi da zona za roštilj i druženje, gde je bučno, ne bude odmah pored prozora spavaće sobe. Isto tako se gleda i kako najbrže i najlakše izlaziš iz kuće u baštu. Jer brate realno zamisli sa punom šoljom kafe kružiš oko cele kuće da je izneseš u dvorište
Onda se pravi taj balans između "tvrdog" i "mekog". Tvrde stvari su fiksne stvari poput terasa, staza, stepenica i bazena, koje daju okvir tvom vrtu, dok meke stvari čine sve što je živo: trava, cveće, grmlje, koje omekšava oštre linije zidova i betona.
Zato paziš da ne preteraš ni sa čim. Ne želiš da preteraš sa betonom, da ti danas-sutra dvorište ne izgleda ko neki parking, a još kad upekne na suncu to ume da bude baš loše. A opet ako preteraš sa biljkama bez nekog plana, izgledaće ti ko neka džungla u kojoj se niko živ ne snalazi.
Najbitnije ti je u suštini da stil prati kuću. Tvoj vrt ne sme da se "svađa" sa fasadom, što bi se reklo. Ako je kuća moderna i ravnih linija, kao neki minimalizam u tom nekom fazonu, i vrt treba da bude takav, jer je vrt zapravo nastavak tvog dnevnog boravka na otvorenom.
Zadnji korak u ovoj fazi je 3D model. Tu već dobiješ neku prvu sliku kako će sve to da izgleda. Tu vidiš koliko će stvarno biti visoka živa ograda, kako sunce baca senku na terasu u pet popodne, da li su staze dovoljno široke. Sve greške ispraviš na kompjuteru, gde te ništa ne košta, umesto da ih ispravljaš bagerom na gradilištu.
Ovo su sve neke stvari gde ćeš da prilagođavaš po svojim potrebama i mogućnostima placa i onda vidiš šta je najbolja varijanta. Ipak ja sam ovde izdvojio 3 zlatna pravila koja moraš po svaku cenu da ispoštuješ da bi sve to i radilo kako treba.
- Ulazni deo: ono što ljudi prvo vide, mora biti funkcionalno i da izgleda domaćinski
- Privatna oaza: kutak u dubini placa, bitno je da ni slučajno ne bude pored ulice, to je mesto gde možeš ošušteno da sediš a da te niko ne gleda.
- Pogled iznutra. O ovome baš treba da vodiš računa jer ljudi obično zaborave,, dvorište mora lepo da se vidi i kroz prozor, jer svaki prozor je ko uramljena slika tvog vrta
I neki moj savet za kraj ove faze. Ostavi i malo praznog prostora da mogu i oči malo da se odmore. Ne mora baš sve da bude zbijeno zgrčeno i to. Po meni dosta zdravija varijanta nekako a i uvek možeš tu nešto da dodaš kasnije ako ti se baš dodaje.
Kojim redosledom uređuješ dvorište?
Prošle dve faze su više bile ono baš planiranje. E sada već kreće da ide dosta zanimljiviji deo. Ovde krećeš da opremljuješ dvorište sa nekim osnovnim materijalima.
Najzeznutiji deo je nivelacija. Svaka greška u visini terena može biti katastrofa. Pa se u milimetar određuje visina pragova kuće, terasa i staza. Odmah uz to idu padovi i odvodnja. Sve staze i terase moraju imati blag pad, od 1,5% do 2%, da se voda ne skuplja nego odlazi tamo gde treba. Iza svakog potpornog zida mora postojati dobra drenaža, jer ako se tu skuplja voda, zid brzo propada ili puca.
Kad biraš materijal za pod, bilo kamen, keramika ili drvo, znam da sam dosadio sa ovim i Bogu i narodu ali bolje da kažem sto puta nego da pogrešiš, ne gledaj samo dal lepo izgleda. Bitne su opšte karakteristike, a kad to ubodeš lako ćeš da nađeš tip ili model koji je lep.
Bitno je da se ne kliza (tražiš faktor R10 ili R11) i da materijal preživi mraz i led bez pucanja. Ako planiraš robota koji kosi travu, spojevi između trave i staze moraju biti savršeno urađeni da mašina ne zapinje.
I opet se vraćamo na onu “nevidljivu” instalaciju. Gde idu svetla, gde utičnice za letnju kuhinju i napajanje za kosačicu, gde idu prskalice da svaka biljka dobije koliko joj treba vode, i kakvo svetlo staviti. Da ne budu samo refl ektori ko na stadionu, nego od jakog svetla za rad, do diskretnog ambijentalnog za uživanje uz vino uveče.
Inženjerski projekat ti čuva novac. Bolje pustiš lepo arhitektu da reši na papiru gde idu cevi i kako se spajaju materijali, nego da ti sad tu nešto petljaš na svoju ruku pa da te posle godinu dana dočeka haos.
E sad, malo glupo i da ti kažem “ma brate ne petljaj se ti u to” i onda ti ni ne kažem šta bi zapravo trebalo. Arhitekta je tu da isplanira ali red je da i ti znaš šta će ti se odvijati na placu. Zato sam ja lepo izvukao listu, znači tačno po nivoima, kako da ideš redom da ništa ne preskočiš.
Ovo je taj temelj dvorišta koji je najbitniji, kad sve uradiš kako treba miran si jer znaš da posle neće biti nekih krupnijih problema, pa posle ti druže sadi šta oćeš. Znači ideš redom:
- Gruba nivelacija i iskop, potporni zidovi i drenaža iza njih
- Sve što ide pod zemlju: struja, voda, odvodnja i prazne bužir cevi za kasnije
- Podloge, ivičnjaci i popločavanje staza i terasa (sa padom od 1,5% do 2%)
- Fina nivelacija i priprema zemlje, dovlačenje humusa
- Mreža protiv krtica, preko cele površine gde ide trava
- Sistem za navodnjavanje: cevi, zone i prskalice
- Sadnja krupnog materijala, drveće i veće grmlje
- Trava, busen ili setva
- Sitnije trajnice, ukrasne trave i ono što se dosađuje na kraju
- I tek onda malč, kora ili ukrasni kamenčić kao završni sloj
Malč ide poslednji iz prostog razloga, jer sve što radiš posle njega znači da ga razgrćeš i ponovo nabavljaš.
Ovo ti je najlakše da skontaš kad vidiš uživo, nekako nisam sad hteo da ti ubacujem ovde neke slike, nije mi to to, ali zato samo klikneš ovde i odma možeš da vidiš klip gde je baš kod mene na gradilište došao pejzažni arhitekta. Tu smo prošli kroz plan dvorišta korak po korak, od nivelacije i podzidavanja kamenom, preko zelenog pojasa i pozicije bazena, do toga gde se kriju kante za smeće i toplotna pumpa.
Koje biljke treba da posadiš?
Konačno sad i najzanimljiviji deo. Biljke ovde ne služe samo da popune prazninu. Njih možeš i da koristiš kao živi građevinski materijal, praviš njima hladovinu, štitiš se od vetra i praviš prirodnu barijeru od komšija.
E sad, da bi ti to sve ispalo kako treba, jako je važno da zapamtiš sledeće: biljke i navodnjavanje se planiraju zajedno. Ne ideš prvo druže da planiraš biljke pa posle juri po dvorištu, postavljaj prskalice gde stigneš, a ne valja ni obrnuto, da prvo razvučeš sistem pa onda vidiš gde je ostalo mesta i tu nešto posadiš, gde ti se realno ni ne sviđa. To je jedan te isti posao.
Razlog je prost. Svaka biljka traži svoju količinu vode, pa ti samim tim raspored biljaka određuje koliko ti zona navodnjavanja treba i koja glava ide gde. A opet ti sistem određuje šta uopšte ima smisla da posadiš na tom mestu. Ako to razdvojiš, uvek dobiješ jedno od tri: jedna biljka se uguši u vodi, ova druga crkava od žeđi, ili ono najgore, da prekopavaš sređen travnjak zbog jedne cevčice.
Što se tiče drveća, drveće i visoko grmlje određuju visinu tvog vrta i prave te neke delove za odmaranje gde te niko ne vidi. Da bi vrt izgledao bogato, a ne prazno, sadi se u tri sprata.
- gore drveće koje pravi hlad
- u sredini grmlje, trajnice i ukrasne trave
- dole niske trajnice i biljke koje prekrivaju zemlju
Vrlo bitna stvar kod planiranja vrta je da moraš da misliš o sva četiri godišnja doba. Dobro planiran vrt ne sme biti tužan zimi, gleda se kako izgleda kad cveta u proleće, koliko je bujan leti, kakve su mu boje u jesen i kakvu strukturu grana ima zimi.
Ovde sam, jedno po jedno, ispisao pravila kod kojih se najviše greši, da imaš jedno po jedno. Ova pravila gledaš kako zbog korenja i tih nekih problema u samom dvorištu, tako i da nemaš problema kasnije sa komšijama da se stalno žale:
- ne sadi biljku koja voli hlad na jako sunce. Gledaj koliko joj treba vode i da li preživi našu klimu
- drveće sadi barem 2 do 3 metra od ograde, a živu ogradu 0,5 do 1 metar od međe
- drveće sa jakim korenom sadi 3 do 5 metara od kuće, da ti koren ne digne trotoar ili ne probije hidroizolaciju temelja
- blizu staza i betona biraj biljke sa korenom koji ide u dubinu, a ne onaj koji se širi po površini i puca beton
- drveće drži barem 2 metra od kanalizacije, vodovoda i ostalih cevi pod zemljom
Glavna poenta je da posadiš ono što će rasti godinama, a da pritom ne sruši ogradu, ne digne beton i ne posvađa te sa komšilukom.
Kako da uštediš tokom održavanja dvorišta?
Planiranje se ne završava onog trenutka kad dobiješ crtež u ruke. Vrt je živa stvar, za razliku od kuće koja propada ako je ne diraš, vrt raste i menja se, pa stalno moraš da ga usmeravaš, zato je bitno da ga odma na početku platiš pametno.
Kad smo već kod budžeta i štednje, ne samo za dvorište, nego generalno u vezi sa gradnjom, neke savete koje ne delim baš javno šaljem u svojoj besplatnoj mejl listi.
Pored štednje, pišem mejlove i o različitim temama u vezi sa gradnjom, ali kad se prijaviš, ti lepo uzmeš i štikliraš samo one teme koje te zanimaju, i ja ti šaljem samo ono što izabereš. Da se prijaviš na mail listu, samo klikneš ovde i odma ti stiže moj prvi mail. Greota da propustiš i još je džabe.
A sada, što se tiče dvorišta, tu ću detaljnije da ti napišem na šta tačno mislim, da ne pomisliš da ti sad stalno tu nešto moraš da planiraš, nego kad imaš jasan sistem, onda sve to ide nekako prirodno.
Prvo se pravi precizan troškovnik. U njega ide svaki kubik iskopane zemlje, svaki kvadrat pločica, svaka pojedinačna sadnica. Sa takvim papirom ideš kod majstora, tražiš tri ponude i tačno ih upoređuješ, umesto da ti neko kaže cenu "od oka onako" kao što neki vole.
Ako sve zajedno izađe skuplje nego što si planirao, tu uleće arhitekta da ti pomogne gde možeš da uštediš, recimo, jeftiniji kamen za delove dvorišta koji se manje vide, a da ceo vrt i dalje izgleda vrhunski.
Najveća zabluda je da sve mora biti gotovo za mesec dana. Pametnije je da sve podeliš na više godina. Prvo teški radovi (bager, kopanje, cevi, betoniranje staza, potporni zidovi, popločavanje), a zelenilo, odnosno sadnja biljaka i trave, može i da sačeka sledeću sezonu.
Na kraju ide i održavanje. Protokol nege, to je tvoj kalendar kada se šta reže, kad se đubri. Uz dobar protokol nege, ne brineš da će vrt posle nekog vremena da se zapusti pa da izgleda loše, već kroz godine, dve, deset, tvoj vrt će izgledati sve bolje i bolje, nego što je recimo izgledao prvog dana.
