Znate već da kod mene ništa ne ide bez muke ali što naš narod voli da kaže, bez muke nema nauke.
Instalacije smo završili, jama je iza nas, i sad je na redu ono što me je najviše kopkalo poslednjih meseci. Toplotna pumpa. Otišao sam kod ljudi u Bosch da mi objasne kako to uopšte funkcioniše i izvukao sam odatle gomilu stvari za koje mislim da svako ko gradi treba da ih zna pre nego što uopšte krene da bira ovaj uređaj.
Šta je toplotna pumpa?
Prvo da razjasnimo šta je toplotna pumpa. Ljudi odma pomisle “jao to je nešto što se mnogo kopa u dubinu, za to trebaju neke ludilo pare to mnogo košta” i tako dalje. Zapravo, cela poenta toplotne pumpe jeste da imate malo veću investiciju u početku, a da kasnije plaćate manje.
Dakle šta radi toplotna pumpa, ona bukvalno uzima energiju iz jednog izvora i pretvara je u drugi. I sad imate više vrsta toplotnih pumpi:
- Vazduh-voda
- Voda-voda
- Voda-vazduh
E sad ova druga, voda-voda, to je ona što ljudi pričaju da se mnogo kopa u dubinu, jer ta pumpa radi na principu da se kopa u dubinu i da se traže izvori tople vode i onda se ta toplota, da tako kažem, preuzima i prenosi na površinu.
Po meni, neko najnormalnije i najpovoljnije rešenje je ovaj sistem koji sam i ja stavio kod sebe u kući a to je vazduh-voda, ali opet on sagoreva i najviše energije. Ključna stvar zašto je po meni toplotna pumpa najbolja, jeste to što je toplotna pumpa jedina koja daje više energije nego što mora u nju da se uloži, recimo za razliku od kotla na čvrsto gorivo ili gasa.
Ja sam ovde u nastavku detaljnije objasnio dosta toga što se tiče kako instalacije, tako i oko izbora toplotne pumpe da i ti odabereš baš onu koja tebi odgovara, šta sve dobijaš uz nju i tako dalje.
Takođe na mom Youtube kanalu imaš klip gde smo ja i Bojan iz Bosch-a išli u detalj što se tiče toplotnih pumpi, znači tamo imaš sve u sitna crevca bukvalno.
Tu sam ja malo više slušao, a Bojan je malo više objašnjavao, jer sam i ja u tom periodu kupovao toplotnu pumpu i onda sam postavljao konkretna pitanja oko svega što bi moglo i tebi da pomogne, posebno ako planiraš da kupuješ pumpu već sad.
Kako rade, modeli, instalacije, garancije i sve što bi moglo da te zanima možeš da pronađeš u klipu klikom ovde a mi sad idemo dalje.
Zašto je red instalacija toliko bitan
Ne ide to da prvo ti ozidaš kuću pa onda razmišljaš o toplotnoj pumpi. Da bi to valjalo, sve mora da bude usklađeno po redu, vodovod, struja, grejanje, čak i kamere i ozvučenje, jer se sve to negde ukršta. Ko to ne uskladi na vreme, taj posle kuka da mu "arhitekta nije dobro nacrto", a u stvari niko ništa nije pogrešio, samo niko nije gledao projekat kao celinu.
Kod toplotne pumpe to znači sledeće: instalacije za nju moraš da izvučeš dok su zidovi još goli, jer treba dosta kablova i cevi da se provuku. Sama pumpa može da se stavi i na kraju, kad se sve završi, čak i posle fasade, posle trave u dvorištu. Bitno je samo da instalacija bude spremna, jer naknadni radovi su ono što ljude najviše koštaju i najviše nerviraju.
I tu ima jedna sitnica koju ljudi po pravilu zaborave. Komunikacija između tehničke sobe i same kuće. Treba ti senzor u prostoriji koji meri sobnu temperaturu i javlja pumpi šta da radi. Ako to ne uradiš, posle moraš da štemuješ zidove pa da provlačiš taj kabl naknadno.
Kako se uopšte dolazi do veličine pumpe
Ovo mi je bilo najzanimljivije. U teoriji ideš od projekta, na osnovu materijala, izolacije, ventilacije, orijentacije kuće, vetrova i onda se tačno izračuna koliko energije kuća gubi zimi i dobija leti. To postoji kroz dva dokumenta: projekat mašinskih instalacija i takozvani 3E elaborat (energetska efi kasnost objekta). U idealnom svetu ta dva se poklapaju. Kad se ne poklope, radi se treća provera i tu iskustvo inženjera odlučuje.
Kod mene je to baš tako i ispalo. U projektu mašinskih instalacija je pisalo da mi treba pumpa od 34-35 kW, a u 3E elaboratu 27-28 kW, a posle analize na terenu smo ipak stali na 10 kW, sa računicom da bi za samo grejanje bilo dovoljno i 7-8 kW, ali smo dodali rezervu zbog hlađenja.
Razlika je ovoliko velika jer projekti po pravilu računaju za najgori mogući dan u godini, i to pre nego što je kuća gotova, znači bez pravih podataka koliko je izolacija i fasada stvarno dobro izvedena. Kad inženjer dođe na gotov objekat, brojka po pravilu padne, jer kuća realno grabi manje toplote nego što papir predviđa.
Postoji i orijentaciona, iskustvena procena. Inženjer pogleda kuću i zna da li joj treba 20 ili 30 kW, iako ne zna tačno da li je 24 ili 26. Ali opet za konačnu odluku ne može niko od oka tako da proceni nego trebaju parametri.
E sad, da ne moraš da razbijaš glavu koja veličina toplotne pumpe ti treba, ja sam napravio kalkulator, potpuno besplatan, gde ukucaš parametre tipa kvadratura kuće, blok, izolacija stiropora, izolacija podova, plafona i tako dalje… I kalkulator ti da neku procenu koja toplotna pumpa bi ti trebala. Opet da ti napomenem, za konačan sud opet slušaš savet inženjera ali ovaj kalkulator ti pokaže čisto da odma imaš neku ideju. Kalkulator možeš da isprobaš klikom ovde. Kada u kalkulatoru vidiš potrošnju i veličinu pumpe, onda skokneš do Bosch-a klikom ovde i odma vidiš sa kojom toplotnom pumpom u ponudi se podaci poklapaju.
Zašto je pumpa "duplo slabija" od starog kotla, a opet dovoljna
Ovo zbunjuje najviše ljudi. Kotao na čvrsto gorivo od 25 kW u praksi radi sa efi kasnošću od 60-70%, u teoriji može i 82% efi kasnosti al to se realno nikad ne dešava, znači isporučuje otprilike oko 15 kW. Ali pošto se loži u naletima, tipa dva puta dnevno po par sati, kuća u tim satima dobije mnogo više toplote nego što joj treba, pa se pregreje, pa se otvara prozor da se ohladi, pa se opet greje.
Toplotna pumpa radi drugačije, ona daje kući tačno onoliko energije koliko joj u tom trenutku treba ceo dan. Zato pumpa od 10 kW lagano zameni kotao od 25 kW. Jer kuća nikad realno nije trošila 25 kW, nego možda 7-8 na sat u proseku.
Šta sve toplotna pumpa radi? Grejanje, hlađenje, topla voda
Ovo mi nije bilo jasno na početku. Ista pumpa greje i hladi kuću i greje sanitarnu vodu za kupatilo.
Topla voda ide u podno grejanje, radijatore ili fenkojlere. Hladna voda ide isključivo u fenkojlere, nikad u radijatore, jer hladna voda kondenzuje. Postoji nešto što se zove tačka rošenja, to ti je ono kao kad izvadiš fl ašu iz frižidera pa se orosi. Sad ovo zavisi od vlažnosti, ali kad dođe do te tačke rošenja, radijator se bukvalno “znoji”, kondenzat curi po podu i sledeća stvar bude da zoveš majstora da se menja parket.
Zato ako želiš i grejanje i hlađenje preko fenkojlera, moraš da imaš dve odvojene cevne mreže, jedna za grejanje i jedna za hlađenje. Ne smeju da se mešaju zbog kondenzacije. Podno hlađenje je moguće, to je u inostranstvu dosta popularno, ali sistem malo sporije hladi jer je razlika temperatura manja i onda se to kompenzuje boljom izolacijom kuće.
Unutrašnja jedinica, buffer i zašto ne treba sve odmah
Ovde je zanimljivo da Bosch ima nekoliko varijanti unutrašnje jedinice evo baš za 5800i AW, i svaka rešava drugu situaciju:
12E. Kompaktna zidna jedinica sa preklopnim ventilom za pripremu tople vode i ugrađenim elektro grejačima za backup. Ovo je varijanta bez buffer-a, za jednostavnije sisteme.
12MB. Ima ugrađen buffer i dodatnu pametnu cirkulacionu pumpu za krug grejanja, idealno baš za manje tehničke sobe gde nemaš puno mesta za spoljne elemente.
12M. Ili ti “sve u jednom". Buffer, bojler tople vode i pametna pumpa u jednom kućištu, dimenzija poput kuhinjskog elementa. Ovo je onaj model koji ti u stan ili manju kuću gurneš u ćošak i gotovo.
Buffer ti treba samo kad imaš složeniji sistem, recimo kombinaciju podnog grejanja i fenkojlera, jer fenkojleri imaju jako malo vode u sebi (litar-dva), a pumpi treba neka minimalna količina vode u sistemu da normalno radi. Ako isključiš većinu fenkojlera leti, a koristiš samo par, može da padne ispod te minimalne količine i ode pumpa u blokadu. E buffer rešava baš to.
Ako ti ne treba taj složeni sistem onda ne razmišljaš o buffer-u. Zato se i pravi ova podela na tri varijante. Da uzmeš baš ono što ti treba da ne plaćaš neke stvari koje druže nećeš verovatno nikad ni koristiti.
Recimo za mali prostor postoji i Bosch Compress 2000 AWF, gde ti čak i spoljašnja jedinica sadrži sve što treba i onda cela instalacija stane na manje od 2 m². Drugačiji je koncept od pumpe koju sam ja uzeo, recimo nema odvojene unutrašnje jedinice ali je super stvar ako ti fali prostora. Ako se mučiš sa manjkom prostora, klikneš ovde i imaš na Boschovom sajtu sve specifi kacije šta te zanima.
Backup, gas, struja i solar. Šta ti stvarno treba?
Ovde sam se i ja pitao ono što se svi pitaju. Šta ako ostanem bez struje ili ako pumpa otkaže?
Unutrašnja jedinica ima ugrađena tri električna grejača (po 3 kW, ukupno 9 kW) koji se automatski uključe ako pumpa iz nekog razloga stane, dok ne dođe servis. Znači neće ti biti ladno i dok čekaš da se pumpa popravi.
Gasni kotao kao backup nije neophodan. To ti je više ako baš hoćeš nego realna potreba. Pumpa je čak povezana i na solarnu proizvodnju kroz aplikaciju, pa može sama da optimizuje kad da koristi solarnu energiju za bojler, a kad za grejanje.
Opet ako ipak imaš postojeći gasni ili uljni kotao i ne želiš da ga izbacuješ, nego samo da mu dodaš toplotnu pumpu kao pojačanje, tu ti je najbolje rešenje Compress 3000 AWS ili 3400i AWS. Ovi modeli su rađeni baš za kombinovanje sa postojećim kotlom, to ti je takozvani hibridni rad, pa uneseš cenu struje i cenu gasa i sistem sam računa šta je isplativije u datom trenutku. To je opcija za onog ko ima gas i ne žuri da ga se odrekne, ne za nas koji krećemo iz temelja.
Voda u sistemu i ono što niko ne pominje
Svaki sistem grejanja, ne samo toplotna pumpa, zahteva određenu pH vrednost i provodljivost vode. Loša voda kvari uređaj i, pazi ovo, može da te ostavi bez garancije, jer proizvođač traži uzorak vode iz sistema ako nešto pukne.
Rešenje nije da kupuješ posebne demineralizovane vode za dopunu jer je to realno previše cimanja ali i to postoji kao opcija. Dovoljno je da sistem ima separator vazduha i magnetni fi lter čistač, koji hvataju nečistoće pre nego što stignu do osetljivih delova pumpe.
To je jeftina investicija, oko par stotina evra, koja ti čuva ceo sistem i produžava garanciju sa standardne 2 godine na 5, pod uslovom da je sve montirano preko ovlašćenog instalatera. Što se tiče ovlašćenih servisera, to je investicija koja se u ovom slučaju isplati, dok recimo kod ovlašćenih majstora je druga priča u zavisnosti od toga šta konkretno gradiš.
Ja sam ovu temu, pored brojnih drugih tema u vezi gradnje, razložio detaljnije u Gradi KoJa zajednici. U slučaju da ne znaš, ja sam napravio Gradi KoJa zajednicu gde je glavni cilj da nikad više ne budeš sam u gradnji.
Znači možda ne znaš nikog ko gradi, ili nekog ko je neki inženjer, arhitekta ili ti prosto treba mišljenje stručnjaka ili nekog ko je već prošao kroz to šta tebe koči, kod nas u zajednici, pored 200+ videa o gradnji, tu sam i ja sa još par stručnjaka, gde kad nešto zapne, ti napišeš u chat kanal i mi ti odgovorimo.
Pored toga imamo i Gradi KoJa aplikaciju gde imaš kalkulator računanja troškova, vrlo sličan onom gore za toplotnu pumpu i još dosta drugih stvari. Ako te to zanima, slobodno klikni ovde gde možeš da vidiš šta te sve tamo čeka. Nisam još uvek otvorio zajednicu zvanično, ali javljam ti čim se otvori.
Instalacija. Koliko prostora ti realno treba
Pošto sam ja lično prošao kroz ovo sa svojom kućom, evo šta bih ja izdvojio:
- Uređaju treba minimum 20 cm slobodnog prostora sa strane i iza, radi normalnog rada i pristupa za servisiranje.
- Zbog propana, treba da bude na minimum metar od bilo kog otvora (vrata, prozor koji se otvara). Ako je prozor fi ksni (ne otvara se), taj uslov onda otpada, ali ipak treba odmaknuti uređaj bar 1,2 m i bočno i ispred, iz praktičnih razloga.
- Ispod uređaja ide betonska ploča (temelj), debljine oko 20-ak cm, na koju se postavlja postolje. Ploča ne mora da bude vidljiva, može se prekriti zemljom ili sitnim kamenom da se uklopi sa okolinom, bitno je samo da podloga bude čvrsta i da se ne slegne.
- Ispred pumpe (u pravcu duvanja) ostavi bar 2-3 metra slobodnog prostora, ne stavljaj neke saksije ili gluposti, znači bilo šta što bi ometalo protok vazduha, jer ona, kako se kaže, uvek diše ispred sebe.
Šta dobijaš? Aplikacija, garancija i servis
Pumpa se kontroliše preko aplikacije na telefonu Bosch HomeCom Easy. Znači menjaš jel hoćeš toplije ili hladnije odakle oćeš ili ostaviš na "zaštiti od smrzavanja" dok si na putu i podigneš grejanje dan pre povratka.
Aplikacija takođe prati potrošnju odvojeno koliko ide na grejanje, hlađenje i sanitarnu vodu, što je korisno da vidiš gde ti stvarno idu pare. Preko dodatne Wi-Fi opcije može i na daljinu da ti proveri i podesi sistem ako zatreba.
Garancija je standardno 2 godine, ali uz montažu preko ovlašćenog instalatera i ugrađen magnetni fi lter i separator vazduha, ide na 5 godina.
I ono što mi je najjače, garancija nije vezana za firmu koja je montirala uređaj, nego za proizvođača. Ako ta konkretna fi rma prestane da postoji, ti i dalje zoveš centralni servis, oni u sistemu vide tvoj servisni broj, istoriju uređaja i garanciju, i šalju drugog servisera da nastavi. Znači nisi zavisan od dva čoveka i njihove fi rme.
